Ovaj tekst nije za vas ukoliko planirate podkastima profesionalno da se bavite, imate biznis plan, znate ko vam je publika, ko su oglašivači. Ukoliko spadate u ovu grupu, teško ćete na internetu pronaći sadržaje koji nisu na engleskom/nemačkom/francuskom. Vama savetujem da mi pošaljete mail ukoliko želite neki specifičan savet.
Kako mnogi vole da kažu, podkasti su u naletu, broj dostupnih se uvećava svakodnevno, a to znači samo jedno: (više ne tako) nov kanal komunikacije je rešio da ostane i bude sve bolji. I publika je u porastu (sve više ljudi konzumira podkaste). Primera radi, da ste pre desetak godina nekome rekli da se bavite podkastima, verovatno bi vas pitao „A šta ti je to?“. Danas su, za početak, mnogi veoma svesni da postoje podkasti. Da se razumemo, navike se izuzetno sporo menjaju, nekom drugom prilikom ćemo razmatrati šta bi trebalo da se desi da podkasti budu mejnstrim, i da budu još rasprostranjeniji. Danas, u celom svetu, televizija je medij br.1, odmah iza je radio, pa slede online kanali komunikacije. Nismo izuzetak. I kod nas je televizija najmasovniji medij i koliko god se to nama svidelo ili ne. U pravu su svi koji kažu da je u padu, ali taj pad je izuzetno blag. Drugim rečima, ako se svi trendovi nastave, televizija će narednih 10 godina biti surovi vladar.
Sama činjenica da svakim danom imamo (doslovno) na stotine novih podkasta podrazumeva da ćemo imati i kvalitetne i one sa dobrim potencijalom, ali i one koje bi trebalo preskočiti. I to je, ako mene pitate, sjajno.
Ono što smatram da je i dalje velika nepoznanica mnogima, a to je odgovor na pitanje „Da li je podkast video format?“. Odgovor je jednostavan – nije. Ali, zbog trenutnih načina otkrivanja novih podkasta, i opšte prisutnosti YouTube platforme, video segment je dosta poželjan. Ne po svaku cenu, više volim da kažem da je bitno da vam podkast bude na YouTube. A cena dobrog videa je veoma visoka. Tu pre svega mislim na materijalna ulaganja.
PRO TIP: Gosti, koji nemaju medijskog iskustva se već ispred mikrofona osećaju nelagodno, a kada znaju da ima i kamera koje ih snimaju iz svih uglova, nelagoda se multiplicira. Imajte i to u vidu – lakše je opustiti sagovornika i izvući iz njega kvalitetniju priču kada je samo mikrofon.
Da li svi imaju podjednake šanse? Pa, i ne baš. Sve će biti teže „isplivati na površinu“ u tako brzo rastućoj ponudi, što i ne mora da bude loše. Ok, na prvu loptu jeste, ali iz ugla industrije i nekog ko se time profesionalno bavi time, jasno mi je da će oni koji više investiraju u sadržaj (pripremu i pristup) i tehnički aspekt podkasta imati veće šanse za opstanak.
I dalje važi statistika da se najveći broj podkasta završava unutar prvih 10 epizoda (7, da budemo precizniji). Zapravo, ne bi me iznenadilo da je epizoda na kojoj se odustaje stigla i do broja 5, upravo zbog činjenice da se broj novih podkasta na dnevnom nivou stalno uvećava. To znači da, ako snimite više od 10 epizoda, spadate u malu grupu podkastera koji su „uspeli da prežive“.
Zašto uopšte pišem ovaj tekst? I dalje se izuzetno mnogo čita moj tekst „Šta mi je sve potrebno za podkast“, koji je iz ugla tehnike i dalje aktuelan. Mnogima je početna tačka sa koje kreću kada prave spisak na čemu sve treba da potroše teško zarađen novac. Pojavile su se neke nove i interesantne spravice koje su mi privukle pažnju, ali na početku 2024. godine, ponoviću, pomenuti tekst je i dalje veoma relevantan. Minimalno su se promenile cene. U maloprodaji je sve skuplje u odnosu na vreme kada sam ga pisao, inflacija na globalnom nivou nije zaobišla ni podkast industriju. Na te cene dodajte 20-30% (nije toliko sve poskupelo, ali je bolje da vam ostane nešto novca za npr. rezervne kablove). Međutim, želim da ovaj tekst bude tzv. „nulti“ i komplementaran sa onim, a koji je namenjen svima koji bi da probaju sa podkastima a da zvuče što bolje za što manje para.
Podkasti koje radimo u PodMediji su profesionalni podkasti i predstavljaju nešto što će jednom dobiti zaseban tekst. Dobijamo zaista mnogo mailova u kojim nas ljudi pitaju šta koristimo od opreme, kako radimo, što predstavlja potvrdu visokog kvaliteta koji smo postavili i na čemu smo vam zahvalni. Kvalitet se uvek prepozna. Naši podkasti predstavljaju simbiozu znanja, iskustva, profesionalne opreme i verovali ili ne, ponovnog učenja i eksperimentisanja. I dan danas, mnogo sadržaja „bacimo“ jer nismo zadovoljni nekim aspektom, bilo da je sadržaj u pitanju ili tehnički deo. Neke podkaste smo pre puštanja prve epizode mesecima snimali i vežbali, da bismo dostigli momenat koji interno zovemo „dovoljno dobro“. Ukoliko ste početnik, i želite da budete na tom nivou, računajte na desetine i desetine hiljada evra troška tokom razvoja i minimum 4-5 godina napornog rada. Brži put je da nam se javite mailom i da dođete da radite sa nama (kod nas).
Dakle, za početak i ulazak u svet podkasta (a ja i dalje stojim iza tvrdnje da je podkast isključivo audio format) svima treba da bude deviza:
ŠTO BOLJI KVALITET, ZA ŠTO MANJE PARA
Jeste, bio je predugačak uvod, ali ne pada mi na pamet da kratim tekst ili brišem delove. Krećemo…
Niko ne voli da sluša podkast sa lošim zvukom. Ne voli, zapamtite to. Isto kao automobil bez točkova. Fića iz osamdesetih sa točkovima je upotrebljiviji auto nego nov BMW bez istih. Koliko god da je dobar sadržaj, ako nije dovoljno dobar audio kvalitet, podkast nema taj tržišni potencijal koji zaslužuje. Istina, džabe vam dobar zvuk ako je sadržaj katastrofa. Mada, taj sud o sadržaju ostavimo publici. A publika je surova. Kada su u pitanju tehnički aspekti podkasta, niko ko nije iz industrije neće reći „vidi ih kako su daleko od mikrofona“, „vidi kakvu krš opremu imaju“, ali će čuti da nešto nije u redu. Jednostavno će isključiti vaš podkast i preći na neki drugi sadržaj. I to je najgora kazna koju kreatori audio sadržaja mogu da dobiju – da ostanu bez slušalaca. Zvuk je izuzetno važan. Kraj diskusije.
Nivo 1
Snimanje glasa
Dobra vest je da je telefon koji imate, za početak, sasvim dovoljan. Za pilot/demo epizodu, dovoljan je i headset koji ste dobili u kutiji (slušalice sa mikrofonom) i neka aplikacija koja će dobro snimiti glas (snimajte wav, nekompresovan format zbog editovanja). Neka vam mikrofon bude što bliži ustima. Vodite računa da ne pljujete u isti, a posebno suglasnike P i B ne treba da usmerite direktno ka mikrofonu. Mikrofon na laptopu uglavnom nije dovoljan. Postoje neki koji su korektni, ali svakako ne bih savetovao. Taj mikrofon neminovno skuplja prostor, a ta reverbacija (narodski rečeno, prostor) koju sobe/kancelarije daju je izuzetno problematična.
Pop filter
Nije vam potreban ako koristite headset, a ako imate bilo kakav dinamički mikrofon, napravite sami svoj pop filter. Verovatno jedna od najzabavnijih stvari jeste pravljenje pop filtera – treba vam vešalica i najlon čarapa. Navucite čarapu na vešalicu i stavite tu kreaciju između usta i mikrofona.
Editovanje glasa
Još jedna dobra vest – brzorastući AI alati su sve bolji, pa će aplikacije umesto vas odraditi gomilu posla u smislu eliminacije šumova, ekvalizacije i sl. a slušalice sa mikrofonom koje ste dobili uz telefon takođe mogu da budu dovoljne za tu probu o kojoj pričamo.
PRO TIP: Čak i kada snimate na profesionalnoj opremi, imate profesionalni monitoring, uvek je dobro da podkast poslušate na slušalicama koje stižu uz telefon, zatim u kolima preko multimedije. To su dva najčešća načina slušanja podkasta u celom svetu i baš tako vas čuju slušaoci – dobro je znati kako vaš fajl zvuči na takvoj opremi. I obavezno, slušajte u što realnijem okruženju – izađite na ulicu, gde je npr. buka od autobusa velika, da doživite svoj fajl kako ga doživljava publika (poslednja rečenica dodata na sugestiju mog imenjaka, Nedeljkovića).
Nivo 2
Nakon što ste zaključili da biste mogli da se bavite podkastima, vreme je da se investira u neku opremu, jer vam je jasno da ćete uraditi više od čuvenih 7 epizoda. Do samog kraja ćemo se držati inicijalne devize. Sad ste u fazi trošenja novca koji nemate. I vreme je da revidirate svoje ciljeve podkasta – šta ćete raditi unutar prvih godinu dana. Prva investicija je dobar mikrofon. I dalje nemamo prostor za podkast, a posebno ne neki koji je adekvatno zvučno tretiran, što znači da skupi kondenzatorski mikrofoni otpadaju.
Ako imate kompjuter na kom ćete snimati, dobro rešenje, dobar izbor bi bila npr. dva USB (dinamička) mikrofona jer vam eksterni snimač ne treba. Postoji sve više mikrofona koji imaju i USB i XLR konekciju, pa bih se lično opredelio za neki takav (Shure MV7 bi mi bio prvi na listi). Fantastične USB mikrofone pravi i Rode.
Naravno, dobar dinamički mikrofon (old school) će biti izvanredno rešenje čak i za većinu naprednih podkastera (takođe sam pisao o njima ovde).
Na ovom nivou, treba razmišljati i o dobrim slušalicama. Dobre slušalice za podkaste nisu gejmerske, već one koje su preko 100 evra, a kao neko ko je radio sa zaista mnogo različitih modela, i dalje savetujem samo jedne: Beyerdynamic DT770 pro. Zaljubićete se u zvuk koji dobijate preko njih. Dovoljno „hvala“ je da podelite ovaj tekst. A do sada sam najviše „zahvalnica“ dobio mailom upravo zbog slušalica.
Pop filter je nešto što bi bilo dobro da imate. Njihova cena je 20-50€ a sprečavaju „pljuvanje“ u mikrofon. P i B su tu kritični. Neki mikrofoni, poput Rode PodMic (jeftin, a dobar) imaju ugrađen pop filter, pa je u tom slučaju overkill da koristite dva (a i lošije ćete zvučati). Kod izbora pop filtera gledajte kvalitet izrade. Plastika često puca, žabice kojim se pričvršćuje su sklone habanju. I gledajte veličinu. Ne želite da izgledate smešno pred gostima.
Takođe, ovo je faza gde je automatika u editovanju nešto što želite da izbegnete, jer ćete tražiti svoj lični zvuk. Dobar softver za editovanje (postoje i besplatni) i osnove audio editinga su na check-listi.
PRO TIP: USB mikrofoni ne čuvaju cenu, zbog elektronike koju imaju, veće su šanse da ćete ih teže kasnije prodati nego stari, provereni dinamički mikrofon sa XLR konekcijom. Proizvođači koje treba da gledate u cenovnom rangu 100-200€ su: SHURE, Sennheiser i RODE. Nemojte štedeti na kablovima. Dobar kabl (znaju u prodavnicama audio/muzičke opreme da vam kažu koji su to kablovi). Uvek imajte rezervni kabl – to je potrošna roba.
PRO TIP 2: Opremu za podkaste nemojte tražiti u kompjuterskim/gejming prodavnicama, već u prodavnicama audio/video/broadcast opreme. Čak i ovu jeftiniju. Gejming oprema je za gejming, audio oprema je za audio.
Nivo 3
Još jedna izuzetno dobra vest! U ovoj fazi je jasno da ćete se baviti podkastima, možda čak i profesionalno, a oprema iz nivoa 2 je nešto što ćete vrlo verovatno koristiti i dalje. Ovde bih investirao u prostor, zvučno tretiranje istog i poboljšanje kvaliteta fajla koji plasirate slušalačkoj publici. I dalje ne moramo da pričamo o velikim investicijama, ali ovde je ta raskrsnica koja će odrediti kurs vašeg podkasta. I neminovno otvoriti novčanik. Ili ćete mi poslati mail za pomoć. Na prethodnom nivou se uglavnom niko ne javlja za pomoć. Pošto smo rekli da su ova prva tri nivoa u domenu početka i amaterskog rada podkasta, moram da ponovim da smo i dalje u fazi da se trudimo da ukupna investicija u podkast bude ispod 500 evra.
Prvi korak na ovom nivou koji bih napravio jeste upravo zvučno tretiranje prostorije u kojoj radite. Snalažljivost je najbitnija, ali da znate da će vas neka investicija ovde sačekati. Zvuk je nevidljiv, to je mehanički talas koji putuje, i odbija se. A mikrofon sve to „čuje“. Ili tačnije, skuplja. A u snimku nam treba što čistiji zvuk. Dakle, ta odbijanja treba „ubiti“. Opet ta fizika i matematika koje nismo učili u školama, dočekale nas kada se najmanje nadamo. Uglovi odbijanja, površine i čvrstina površine u koje zvuk udara nas zanimaju. Pojednostaviću ovo maksimalno, da se ne uplašite previše (a znam da je bilo lepo pobeći sa ovih predavanja) – sve tvrde, ravne površine (zidovi, plafon, pod (parket/laminat/beton), staklo,…) su veliki neprijatelji snimanja zvuka. Znate da u kupatilu imamo onaj reverb, ili prostor, koji nije nužno neprijatelj – pevači često na glasu imaju strogo kontrolisan reverb…verovatno se niste zapitali zašto ljudi često pevaju pod tušem? Pored privatnosti koje imamo tada, našim ušima, naš glas i pevanje lepše zvuči kad imamo reverb, jer „pokriva“ neke greške. Pošto podkaste ne pevamo, složićemo se da je taj reverb neprijatelj u podkastu. Ako baš želite reverbaciju glasa, bolje je na „suv“ snimak u postprodukciji dodati reverb (tako rade audio dizajneri). Snalažljivost je i ovde veoma bitna, pa je razvlačenje najobičnijeg ćebeta oko mikrofona (sa što više strana) jako dobro rešenje. One debele zavese takođe prave čuda.
Ovde bih razmišljao i o mikseru, multikanalnom snimaču (koji ne mora da bude skup), softveru koji nije besplatan i naravno, profesionalnijem plasmanu podkasta na sve audio platforme.
PRO TIP: Pročitajte knjige o podkastima, razne tutorijale, odslušajte inostrane kolege, odgledajte što više sadržaja i zapamtite sledeće: profesionalac sa amaterskom opremom može da napravi daleko bolji rezultat od amatera sa profesionalnom opremom.
Nivo 4
Ovde već pričamo o ozbiljnoj investiciji i namenskom prostoru za podkaste, što nam inicijalnu devizu menja u ŠTO SKUPLJE TO BOLJE (dobro, ne baš u potpunosti). Ali, o tome drugom prilikom.
Tekstovi koje bih preporučio da pročitate:
Šta sve treba od opreme i koliko košta da se pokrene podkast
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.