SRBIJA, proleće 2014, (Uroš) – Dotakli smo dno, i tu nema dileme. Pri tom, ne mislim na politiku, već prvenstveno na tebe, osobu koju je privukao naslov ili slika koja prati tekst da klikneš. Sama činjenica da je bilo ko ovo otvorio me poražava. Veoma.
Beogradski pobednik, Kalemegdan
Potpuno sam rezigniran gledajući u kom smeru idu portali, i na čemu medijske kuće zarađuju novac. Na tuđoj nesreći. I to onoj najgoroj. U celoj priči vidim više nivoa odvratnosti: 1. Novinar koji je u stanju da napiše takav tekst. 2. Urednik koji će to dozvoliti da se objavi. 3. Ti, koji klikneš na takav link. 1. Jedino opravdanje koje mogu da razumem je da iz straha od gubitka posla, novinar napiše reportažu o nemilom događaju, koja može da bude veoma prihvatljiva za rubriku “Hronika”. I da bude dovoljno informativno. Međutim, u Srbiji se tu priča ne završava. 2. Urednik bira najeskplicitniju fotku, kojom ilustruje događaj, ne razmišljajući o tome da će možda baš najbliži videti to. Kako se ti ljudi i njihovi najbliži osećaju u tom trenutku? Izgubili su najbližeg, i baš treba da gledaju te fotografije. Sigurno… Vrlo verovatno će i naslov promeniti tako da “zvuči” što senzacionalnije. A onda se u celom senzacionalizmu nastavlja priča reportažom sa sahrane, sa još eksplicitnijim fotografijama, emotivnijim naslovima, a sve zbog tebe, bolesnika koji će da klikne na takav tekst, da ga pročita i tako donesepare od reklama.
Pogled ni u šta
Možda bi mogli i novinari da ne pišu, ni urednici da ne objavljuju takve najodvratnije tekstove, reportaže, članke, fotografije…ali, broj klikova i komentara su važni – donose pare. Svi zajedno pravite jedan začaran krug lešinarenja. Pustite mrtve i njihove najbliže, a ako hoćete da plačete, pročitajte neku knjigu, ili pogledajte film.
Ovo je tužno…
Što manje ljudi bude otvaralo takve linkove, manje će biti takvih tekstova. A komentari na takve tekstove (ili naslove), samo će navesti urednike da nastave u istom smeru. Njih ne možete promeniti, ali možete da promenite sebe. Možete da “otpratite” “anfrendujete” osobu koja postavi takve tekstove, i verujte mi da ćete se posle nekog vremena bolje osećati.
I ovo je tužna slika…
A mediji koji to rade…pa, nadam se da će doći bolja vremena, i da će se za takve tekstove kažnjavati od vlasnika, preko urednika do novinara. Mogao bih o ovome da pišem još mnogo…ali, nadam se da niko neće ni pročitati.
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.