RADIO I PODCAST U BROJKAMA

Šta znače RAJAR i MIDAS?

Verovatno niste nikada čuli za ove skraćenice, ali ljudi iz radijskog sveta, marketinške agencije i mnogi drugi koji imaju veze sa audio sadržajem i te kako znaju za Radio Joint Audience Research (RAJAR) i Measurement of Internet Delivered Audio Services (MIDAS), is a nestrpljenjem očekuju njihove kvartalne rezultate istraživanja.

RAJAR je, moglo bi se reći, alfa i omega u Engleskoj za radijska istraživanja. To agencija koja daje zvanične rezultate merenja radijske scene. “Suvlasnici” su javni emiter (BBC) i Radiocentre (predstavnik komercijalnog sektora). Rezultati su relevantni, na dovoljno velikom uzorku se rade, a kada se uporede sa lokalnim rezultatima na bilo kom tržištu, trendovi su identični.

U Americi, najrelevantniji je Nielsen, koji takođe izbacuje velike studije, te ćemo s vremena na vreme upoređivati njihove brojke sa RAJAR-ovim, samo kao ilustraciju da je u konzumiranju audio sadržaja skoro nebitno koji je kontinent u pitanju.

RAJAR (UK) NIELSEN (USA) – Radio

Prema poslednjim istraživanjima, oko 90% populacije u Engleskoj (ok, Ujedinjenom Kraljevstvu, svesno pravim ovu grešku) sluša “live radio” u toku nedelje. To je onaj čuveni “reach”. Na istraživanjima, to predstavlja broj ljudi koji su aktivno slušali radio minimum 5 minuta. U većini sveta, radio drži prvo mesto po zastupljenosti konzumacije medija. U zemljama u kojima nije na prvoj poziciji, to mesto zauzima televizija, a radio nije ispod drugog mesta. Dakle, čuvena smrt radija još uvek traje, “pacijent” nije na aparatima, preživeo je sve pokušaje “atentata”. Da li su podkasti pretnja, pokušaćemo zajedno da protumačimo na osnovu poslednjih merenja. U Americi, radio je broj 1 medij, sa 92% reach-a.

UK
USA

“Live radio”, što znači emitovanje (broadcast), se sluša preko raznih kanala dostave sadržaja: tradicionalno – AM/FM; digitalno – DAB/DAB+, Internet (live stream, application, smartphone, smart speaker, streaming services,…). Prema RAJAR, 65% populacije koristi digitalni način dostave radija. Ovde se Srbija i zemlje bivše Jugoslavije dosta razlikuju. Ne verujem da prelazimo 35%.

Pametni zvučnici – U Srbiji ih je nemoguće legalno kupiti (Amazon Echo Dot – Alexa; Google Home – Home Assistant; Apple HomePod – Siri), ali ni na tržištima za koja mislimo da su u masovnoj upotrebi, rezultati još uvek nisu toliko ubedljivi. Primera radi, u Engleskoj, samo 26% populacije se izjasnilo da poseduje takav uređaj, a od svih tih vlasnika, 94% njih sluša “Live radio”, dakle, strim programa omiljene radio stanice (broadcast).

69% populacije na ostrvu koristi DAB, zahvaljujući velikoj rasprostranjenosti prijemnika. U Srbiji, RTS ima DAB signal, a verovatno ni većina zaposlenih ne zna da to imaju. Verujem da se slušaoci Radio Beograda putem DAB (digital audio broadcast) mogu nabrojati na prste jedne ruke, i to u tzv. “pikovima” slušanosti, uključujući i ekipu monitoringa. Jednostavno, u Srbiji nema DAB prijemnika u toj meri. Kod nas je prosečna starost vozila veća od 10 godina, a tada DAB uređaji u kolima nisu ni postojali. Pretpostavljam da će u budućnosti ovo biti dosta drugačije.

MIDAS

Kao što sam rekao, ovo istraživanje se pravi zbog digitalne transformacije radija, koja još uvek traje, a o istoj je moj prijatelj Lazar Bošković pisao, toplo preporučujem da pročitate njegov tekst.

Zahvaljujući novom MIDAS izveštaju, imamo jasnu sliku kako i koliko se konzumiraju digitalni sadržaji. Na našim prostorima ovakvo istraživanje još nije urađeno, niti je trenutno potrebno, ali su trendovi identični.

Zvuči neverovatno, ali, audio sadržaj koji se putem interneta najviše konzumira je LIVE RADIO. Svega 93% populacije koja konzumira audio putem interneta slušaju neku od radio stanica. Nešto manje slušaju mlađi, stariji više (15-24 83%, 25-34 90%, 35-54 93% i 55+ 98%). Mlađi koriste On Demand muzičke servise (Deezer, Spotify i slično), dok podkasti imaju oko 27% populacije.

Podkasti

Podkaste više konzumiraju muškarci (55%) nego žene (45%).

Podkasti su nova velika stvar, takozvani “trending” u digitalnom svetu. U Americi, 19% populacije koja konzumira audio sadržaje, izjasnilo se da slušaju podkaste. U Engleskoj, ta brojka je nešto manja (17%), dok je ukupan udeo podkasta u slušanju audio sadržaja (dakle, kada se uključi i “tradicionalni” način slušanja) 4%.

Podkasti se slušaju individualno (91%), i to najviše preko slušalica (mobilni uređaj) – čak 68%; preko laptopa 21%; preko pametnih zvučnika 1%, i to u sledećim situacijama:

  • Tokom vožnje (putovanja) 37%
  • Tokom odmora 33%
  • Tokom učenja/za vreme posla 26%

Da li se podkasti odslušaju do kraja?

  • 67% slušalaca podkasta odsluša epizodu do kraja
  • 68% odsluša svaku preuzetu “epizodu”

Kako smo videli da je mobilni telefon uređaj preko kog se najviše konzumiraju podkasti, red je da pogledamo za šta se koriste ovi uređaji:

  • 44% populacije preko mobilnih telefona sluša muziku (on demand servisi)
  • 18% sluša podkaste
  • 15% live radio
  • 12% preuzetu (downloadovanu) muziku – nema potrebe za pristupom internetu
  • 6% snimke radijskog programa
  • 5% audio knjige

Ako sabremo snimke programa i program uživo, dobijamo 24% radijskog udela.

I za kraj, 79% populacije koja konzumira audio sadržaje i dalje smatra radio kao glavni izvor otkrića nove muzike.

Umesto zaključka, odložićemo sahranjivanje radija na neodređeno vreme. Umesto dekice na samrti, ovaj medij čovek u najboljim godinama, koji se još uvek razvija i transformiše u skladu sa vremenom, a radijski program je u celom svetu najpenetrantniji sadržaj. Način dostave se menja u kontinuitetu, pa čak i podkasti imaju neku sličnost sa radijskim programom. Dobar podkast, baš kao i dobar radio nije ni lako ni jeftino napraviti, a kako napraviti dobar podcast ili dobar radio, raspravljaćemo nekom drugom prilikom. Podkasti su izuzetno interesantni, u velikom naletu. Istina, još uvek nedovoljno uticajni, ali budućnost im je svetla. Komplementarni su-podkasti usmereni ka usko ciljnoj grupi, dok je radio za širi auditorijum (način konzumacije ovo potvrđuje). Kao što ni Deezer, Spotify i slični servisi nisu ubili radio, kako se predviđalo, tako ga neće ubiti ni podcast.

Celokupni MIDAS za jesen 2019. možete preuzeti ovde

Poslednji RAJAR za drugi kvartal 2019. možete preuzeti ovde

Broadcast i podcast u digitalnom marketingu (Lazar Bošković) možete pročitati ovde