Gde su pare u podkastima? Bez brige, ne morate da čitate ovaj tekst, evo vam odgovor:

Kod nas ih nema, ili ih ima jako malo. Ovaj tekst je namenjen kako podkasterima, tako i oglašivačima i svim agencijama.

Verujem da će ovaj tekst dati bar mali doprinos u formiranju podkast tržišta kod agencija, ali i direktnih oglašivača. Imajte u vidu da ljudi ne vole reklame, pa zato treba pažljivo planirati ono o čemu ćemo ovde razmatrati, bez obzira na to na kojoj ste strani – podkaster/oglašivač/agencija.

Podkasti su svojevrstan hibrid radija, televizije i digitala. Od svega su pokupili ono najbolje i predstavljaju nov, mlad medij koji najbrže raste i ima sve veću publiku koja se izjašnjava kao veoma lojalna (redovno sluša ili gleda).

Publika podkasta

Podkasti mogu biti sa širokim auditorijumom (svaka epizoda po nekoliko desetina ili stotina hiljada konzumenata), određenim ciljnim grupama (npr. ženski svet 25-45 godina, visokog obrazovanja iz pretežno urbanih sredina – ovo je, kao primer, publika podkasta „Dva i po psihijatra“; za muški svet, 25-45, primer bi bio „HistoryCast“), ili mogu imati „niche“ publiku-malu, ali kvalitetnu (na primer, dermatološki pacijenti i oni koje zanima estetika kože, a kao primer podkasta koji pokriva ovu ciljnu grupu je „Derma priče“ gde se po epizodi 100% publike direktno identifikuje sa tim sadržajem).

Vrednost podkast tržišta

U ovom trenutku, mi na žalost ne znamo kolika je vrednost podkast tržišta u Srbiji i regionu, odnosno, koliki deo medijskog advertajzing kolača je namenjen podkastima. Znamo da se radijski deo kolača u Srbiji na godišnjem nivou kreće oko 8-9 miliona evra i to traje godinama unazad (nemam informaciju za 2024.), a da su podkasti u naletu i da svake godine tržište raste i po 1000%. Ti procenti ne treba da vas zavaravaju jer kad neko kaže imamo rast 300% to samo znači da je tržište malo i zanemarljivo. Više bih voleo da znamo trenutnu vrednost tržišta, ali na žalost, to je još uvek nemoguće. Na osnovu odnosa radijskog i podkast tržišta u Evropi, mogu pretpostaviti da se podkast tržište u Srbiji kreće između 250.000 i 350.000 evra na godišnjem nivou sa tendencijom rasta, a da je tržišni potencijal oko 500.000 evra u ovom trenutku. Naravno, ove brojke uzmite sa mogućnošću ogromne greške, procena je na osnovu iskustva i brojki iz Evrope. Agencije, kao najveći zakupci medijskog prostora, još uvek bojažljivo nude podkaste klijentima, jer ni sami ne znaju najbolje šta mogu da dobiju od podkasta. Uglavnom se sve kampanje dogovaraju i završavaju u direktnim dogovorima sa oglašivačima, na osnovu ličnih konatata, sa ili bez prisustva medijskih agencija.

Zakonski okviri

Takođe, podkasti još uvek nisu adekvatno zakonski regulisani, što je mač sa dve oštrice, jer se ne može jasno definisati koji zakon reguliše rad i postojanje podkasta, a samim tim i oglasnog prostora unutar samog podkasta. Zakon o elektronskim medijima, Zakon o oglašavanju, Zakon o autorskom i srodnim pravima su prva tri zakona koja bi trebalo prilagoditi i podkastima. Podkasti i zakonske regulative će svakako biti jedan od narednih tekstova i problematike kojom ćemo se baviti, a pomoći će mi neko ko se time bavi. Do tada, ova tri zakona se svakako odnose na legalno oglašavanje u podkastima (i njihovo postojanje) i potpuno legalno i bezbedno imati reklamu u podkastima. Zakone možete pronaći na sajtu REM-a.

Vrste oglašavanja

Da bismo počeli da igramo igru, moramo imati definisana pravila. A nova pravila je najteže pisati. Hajde da probamo da raščlanimo neke stvari.

U podkastima neke osnovne pozicije reklamiranja su:

  • Product placement
  • Sponzorstvo i oglasni spotovi
  • PR tekstovi i plaćena gostovanja (plaćene epizode)

Product placement – postavljanje proizvoda u kadrove. Kod isključivo audio podkasta, product placement je malo izazovniji, jer je teško objasniti da voditelji piju čaj iz Milford brendiranih šolja. Ali zato je lepo pomenuti Milford čaj i pitati sagovornika koji će ukus da pije u epizodi. Product placement je savršen način da gradite brand awareness. I generalno, podkasti su kao stvoreni za to, kada postoji dugoročna saradnja na relaciji podkast-oglašivač.

Sledeći vid oglašavanja je sponzorstvo – to je pozicioniranje sponzora podkasta na samom početku i kraju, ali i sredini, u zavisnosti od marketinške ponude. To je manje-više najtradicionalnija reklama kakva se može videti/čuti na televiziji i radiju. Milion puta ste čuli na RTS „Sponzor vremenske prognoze Deichmann. Jer volimo cipele.“ (je l’ da da je super glas u toj reklami? Ko iskoristi ovaj tekst kao referencu kad me bude kontaktirao za reklamu, ima 25% popusta). Isto tako se sponzor može pozicionirati i u podkastima. Pre roll – mid roll – outro spot je nešto što se može ubacivati. Ovde spadaju i klasične reklamne poruke u vidu dostavljenih spotova, kao i inserteri (nenametljiv audio/video dodatak epizodi u kojoj se pominje sponzor). YouTube već sam ubacuje reklamne blokove na koje ne možete da utičete.

Treći vid oglašavanja su plaćene epizode i PR tekstovi – ovo je verovatno najskuplji vid oglašavanja jer je cela epizoda podređena promociji proizvoda ili usluge. Kod ovakvog oglašavanja poseban oprez moraju da ulože i oglašivači i podkasteri. Imajte na umu da publika koja konzumira sadržaj ne voli reklame i nije tu zbog reklama, već zbog sadržaja. To znači da mora da postoji 100% poklapanje: ako klijent želi da dovede svog brend ambasadora, ili naručenog gosta, priča u podkastu mora da bude kao sastavni deo „ponude“ ostalih epizoda. Kolažnim i non-niche podkastima je najlakše da imaju ovakav vid reklama, jer su oni i koncipirani da budu miks svega. Primer lošeg oglašavanja bi bila npr. epizoda podkasta „Dva i po psihijatra“ u kojoj psihijatri dovode u goste direktora ciglane da pričaju o novoj cigli koja ima toplotne performanse bolje od većine cigli na tržištu. PR tekstovi su takođe nešto što postoji na tradicionalnim medijima, gde voditelj/domaćin pročita dostavljen tekst. Što prirodnije, to bolje. Neretko dobri autori te tekstove prerade u svom stilu, pa to zvuči kao sastavni deo sadržaja, a dobro je kombinovati ga sa product placementom.

Koji su još vidovi zarade od podkasta?

Crowdfunding – plaćanje pretplate za sadržaj (dodatni ili originalni).

Razne platforme poput Patreona, YouTube membership ili Buy me a coffee preko kojih publika podkasta može da plati kreatorima sadržaj neku sumu u znak zahvalnosti za sadržaj, a može i da kupi pojedinačnu epizodu, paket epizoda ili sl.

Mogućnosti su zaista velike.

Merch – podkasti koji su „veliki“ i/ili imaju jaku publiku (tzv. niche podkasti) mogu da se upuste u prodaju različitih proizvoda poput majica, šolja, blokova,…

Live eventi – podkasti koji su „veliki“ mogu organizovati događaje kao što su snimanje podkasta uživo pred publikom, gde publika može da se uključi u epizodu. Ovde se zarađuje od prodaje ulaznica, prodaje merch-a na licu mesta.

Projektno finansiranje podkasta – Država i razni fondovi često imaju pozive za projektno finansiranje raznih medijskih sadržaja, u šta spadaju i podkasti. Svet je nedavno ostao bez USAID fondova, ali daleko od toga da je to jedini fond koji je projektno finansirao nove medije (podkaste). Na sajtovima resornih ministarstava možete pronaći informacije koji su konkursi u toku i blagovremeno predati prijavu. Neću navoditi koji fondovi još postoje, jer se to lako može pronaći na internetu (a i niko mi ne finansira blog, pa mogu da pomenem koga i kada hoću).

Umesto zaključka

Kao što ste mogli da vidite, podkasti nude zaista brojne mogućnosti za oglašavanje i ostvarivanje prihoda, a ovo je samo uvod u monetizaciju podkasta. Pravilno planiranje, dobra komunikacija na relaciji podkast-agencija-oglašivač je ključ dobre kampanje.

Kao i uvek, pozivam vas da mi pišete o čemu biste voleli da čitate na mom blogu i budite slobodni da komentarišete i ovaj tekst. Moj rad i pisanje ovog bloga možete podržati putem PayPal platforme, a možete se i pretplatiti na neki pod podkasta iz produkcije PodMedia.

Za dalje čitanje preporučujem tekst o tome kako ući u podkast svet.

Hvala što ste pročitali do kraja.